У организацији Удружења за банкарско право одржана је дводневна међународна конференција „Банкарско право 2025 – Платне услуге: између дигиталног наковња и регулаторног чекића“. Конференција је окупила истакнуте представнике централних банака, међународних финансијских институција, академске заједнице и правне праксе из Европе, Азије и Америке.
Током програма разматрана су актуелна питања савременог банкарског и финансијског права. Посебна пажња била је посвећена развоју дигиталног новца, регулацији платних система, финтек иновацијама, дигиталним новчаницима и корпоративном управљању у банкама.
Конференцију је отворила гувернер Народне банке Србије др Јоргованка Табаковић. Уводно обраћање у име спонзора одржао је Дарко Поповић, CEO Banca Intesa Србија.
Први дан конференције
Први дан конференције био је посвећен кључним правним и регулаторним питањима у области банкарства и платних услуга.
Др Јутаро Канеко из Financial Services Agency, Japan говорио је о концепту фидуцијарне дужности у јапанском финансијском сектору. Посебно се осврнуо на прекогранична плаћања, управљање имовином и заштиту приватних инвеститора. Поред тога, представио је регулаторне приступе који доприносе већој транспарентности финансијских услуга и бољој заштити корисника.
Матијас Родер из Bavarian Consumer Protection Authority анализирао је примену нове Директиве ЕУ о потрошачком кредитирању у немачком правном систему. При томе је посебну пажњу посветио транспарентности кредитних производа, дигиталним каналима дистрибуције и унапређењу заштите потрошача.
Јулијана Болзани, Senior Counsel, IMF Legal Department, говорила је о правним последицама трансформације новца и платних система под утицајем дигиталних иновација. У фокусу њеног излагања били су електронски новац, инстант платни системи, крипто-имовина, токенизовани депозити и дигиталне валуте централних банака. Она је, такође, указала на потребу модернизације правних оквира како би се обезбедила правна сигурност у области приватних права, заштите података, коначности поравнања и регулаторних надлежности.
О моделу white labelling у банкарству и платним услугама говорио је Цезар Перез дел Ваље из Central Bank of Spain. Његово излагање ослањало се на налазе из EBA Report on White Labelling (2025). Посебно су разматрани различити модели ових аранжмана, регулаторни изазови и ризици повезани са транспарентношћу и одговорношћу учесника. Поред тога, истакнуто је да је овај модел веома распрострањен.
Кристоф Баерт из Mastercard представио је најновија регулаторна кретања у области платних услуга у Европској унији. Посебно је говорио о реформама које прате развој дигиталних финансијских услуга и новим изазовима за регулаторни оквир.
Мохамед Бардастани из Visa CEMEA осврнуо се на глобални макроекономски контекст развоја дигиталних плаћања и финансијских технологија. Истовремено, представио је регионалне трендове и перспективе даљег развоја дигиталне економије.
Панел о банкама и BigTech компанијама
Први дан конференције завршен је панелом „When Banks Meet Big Tech – Who Owns the Customer in the Digital Wallet Era?“. Панел се бавио односом банака и великих технолошких компанија у ери дигиталних новчаника.
Модератор панела био је Бојан Терзић из Народне банке Србије. У дискусији су учествовали Цезар Перез дел Ваље, др Јутаро Канеко и Таис Дорнелес де Фигуеиредо Пинто из Централне банке Бразила.
Током панела разматрана су питања власништва над корисничким односом, регулације дигиталних платформи и потенцијалног утицаја BigTech компанија на финансијску стабилност.
Други дан конференције
Други дан конференције био је усмерен на дигиталне новчанике, системе инстант плаћања, отворено банкарство, дигитални евро, финтек регулацију, преваре у платном промету и корпоративно управљање у банкама.
Јун Цаи из Alipay анализирао је улогу дигиталних новчаника у трансформацији платних услуга. Поред тога, говорио је о интеграцији финансијских сервиса у шире дигиталне екосистеме.
Таис Дорнелес де Фигуеиредо Пинто из Central Bank of Brazil представила је регулаторни оквир и развој бразилског система Pix и иницијативе Open Finance. Она је нагласила да ови системи омогућавају већу конкуренцију и иновације у финансијском сектору. Истовремено, истакла је значај стандардизованих API решења за транспарентност, интероперабилност и равноправне услове за све учеснике.
Бојан Фрас, вицегувернер Hrvatske narodne banke, говорио је о развоју концепта дигиталног евра. Такође је разматрао потенцијалне последице његове примене на банкарски сектор и монетарни систем.
Аки Корсони-Хусаин из Harneys (London) представио је регулаторне приступе финтек сектору у Европској унији и другим јурисдикцијама. Уз то, приказао је и практичне примере примене нових правних решења.
Марко Таљафери из Intesa Sanpaolo анализирао је искуства Италије у борби против превара у платном промету. Посебно је говорио о механизмима за унапређење безбедности дигиталних плаћања.
Варуџан Авидикијан из Andersen Global посветио је излагање савременим изазовима корпоративног управљања у банкама. У том контексту, говорио је о управљању ризицима, регулаторним очекивањима и улози управних одбора.
Борис Лазић, Barrister (England & Wales), анализирао је значај пресуде у предмету Waller-Edward v One Savings Bank. Поред тога, објаснио је импликације такозваног Etridge протокола за банкарску праксу и заштиту клијената.
Панел о корпоративном управљању у банкама
Други дан конференције завршен је панелом „Corporate Governance in Banks – Is There Anything Fundamentally New?“. Модератор панела био је проф. Милош Живковић са Универзитета у Београду.
У панелу су учествовали Ана Доминиковић из Banca Intesa, Кристина Буха из Stay Compliant и Варуџан Авидикијан из Andersen Global. Учесници су разматрали савремене трендове у управљању банкама. Поред тога, постављено је и питање да ли дигитална трансформација мења основне принципе корпоративног управљања.
Утисци предавача
Предавачи су посебно истакли значај конференције као простора за размену искустава и стручни дијалог.
Јулијана Болзани из ММФ-а оценила је да је конференција представљала драгоцену прилику за размену мишљења између регулатора, правних практичара, академске заједнице и приватног сектора о изазовима у правним и регулаторним оквирима који се односе на дигитални новац и платне услуге.
Цезар Перез дел Ваље из Централне банке Шпаније истакао је да му је била част да учествује као предавач и панелиста. Поред тога, нагласио је широку географску заступљеност говорника и релевантност тема које су биле у фокусу конференције.
Таис Дорнелес де Фигуеиредо Пинто из Централне банке Бразила нагласила је да је конференција представљала вредну платформу за размену искустава и увида између регулатора и лидера из индустрије широм света.
Закључак
Конференција „Банкарско право 2025 – Платне услуге: између дигиталног наковња и регулаторног чекића“ још једном је потврдила значај међународног дијалога између регулатора, академске заједнице и финансијске индустрије.
У времену интензивне дигиталне трансформације, овакви скупови доприносе бољем разумевању нових правних изазова. Осим тога, они подстичу развој стабилног, сигурног и иновативног финансијског система.
