Удружење за банкарско право организовало је 17. и 18. новембра 2025. године другу међународну конференцију „Банкарско право 2025 – Платне услуге: између дигиталног наковња и регулаторног чекића“. Конференција је одржана у хотелу „Hilton“ у Београду, уз подршку Народне банке Србије и спонзорску подршку Banca Intesa ad Beograd.
Конференција је окупила домаће и иностране стручњаке из различитих области. Међу учесницима били су представници регулаторних институција, централних банака, међународних финансијских институција, банака и платног сектора. Такође, учествовали су представници адвокатуре и академске заједнице.
Током два радна дана разматране су теме које су у средишту савремених промена у финансијском сектору. Програм је обухватио развој новца и платних услуга, заштиту корисника финансијских услуга и дигиталне новчанике.
Поред тога, разговарало се о односу банака и великих технолошких компанија. Посебна пажња посвећена је инстант плаћањима, отвореном банкарству и дигиталном евру. Разматране су и теме финтек регулативе, сајбер-превара, примене вештачке интелигенције и корпоративног управљања у банкама.
Посебан значај Конференције огледао се у њеном међународном карактеру. Стручњаци из различитих правних система и институција представили су своја искуства. На тај начин било је могуће сагледати питања важна за домаће банкарско право из различитих регулаторних, правних и тржишних перспектива.
Истовремено, домаћа искуства могла су се непосредно упоредити са савременим кретањима у другим финансијским системима.
Отварање Конференције
Конференцију је свечано отворила др Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.
Гувернер је у свом обраћању подсетила на идеју са којом је основано Удружење за банкарско право. Циљ је био да се омогући размена знања и искустава у динамичној области банкарског права.
Такође, истакла је значај конференција за размену знања и успостављање контаката. Ти контакти могу допринети дугорочној размени искустава.
Гувернер је указала и на међународни карактер друге конференције Удружења. На скупу је учествовало 13 еминентних предавача из различитих крајева света.
Дигитални развој и регулаторни изазови
Осврћући се на централну тему Конференције, гувернер је говорила о две стране развоја модерног платног промета. Прва се односи на стални напредак дигиталних сервиса.
Тај развој подстиче потреба за бржим трансферима и бољим корисничким искуством. Међутим, дигитални сервиси носе и нове ризике. Због тога постоји потреба за њиховим регулисањем и надзором.
Посебно је указала на све већу економску вредност података. Они настају коришћењем дигиталних новчаника и апликација за плаћање.
Поред тога, развој вештачке интелигенције доноси додатну сложеност. Он ствара и нове ризике у области финансијских услуга.
Банке и BigTech компаније
У делу обраћања посвећеном односу банака и BigTech компанија, гувернер је указала на положај банака као строго регулисаних институција.
Банке се све више прилагођавају технолошким стандардима и пословним моделима великих технолошких компанија. У том контексту говорила је о односу иновација и суверенитета.
Такође, указала је на однос технолошког напретка и регулаторне одговорности. Говорила је и о дигиталним валутама централних банака као једном од могућих модела одговора на ове изазове.
Навела је да је Србија, захваљујући националној картичној шеми Dina и NBS Instant Payment System, у значајној мери сачувала суверенитет у домаћем платном промету.
Заштита корисника и корпоративно управљање
Гувернер се осврнула и на друге теме обухваћене програмом. Посебно је говорила о заштити корисника кредита.
Указала је и на изазов подстицања корисника да упоређују понуде. Такође је истакла значај разумевања економских последица задуживања.
Корпоративно управљање означила је као увек актуелну тему за пруденцијалне супервизоре.
На крају је учеснике позвала да искористе прилику коју Конференција пружа. Позвала их је да пажљиво слушају предаваче, постављају питања и размењују искуства.
Након обраћања гувернера, учесницима се у име спонзора Конференције обратио Дарко Поповић, председник Извршног одбора Banca Intesa ad Beograd.
Поповић је указао на значајну трансформацију платних услуга. Оне су постале један од највидљивијих облика финансијских иновација.
Осврнуо се на улогу Народне банке Србије у трансформацији домаћег платног система. Посебно је указао на подстицање дигиталних плаћања и модернизацију инфраструктуре.
Такође, говорио је о усклађивању домаћих прописа са европским нормама. Осврнуо се и на улогу банака у прихватању иновација и развоју савремених решења.
Уводна обраћања тако су поставила шири оквир за теме које су обележиле два дана Конференције. Разматрани су иновације и регулатива, будућност платних система, заштита корисника, технолошки ризици и корпоративно управљање.
Међународна искуства и савремени развој финансијских услуга
Стручни програм започео је излагањем Dr Jutaro Kaneko, Deputy Commissioner, Financial Services Agency (FSA), Government of Japan.
Излагање је било посвећено фидуцијарној дужности у јапанском финансијском сектору. Посебан осврт дат је прекограничним плаћањима, управљању имовином, вештачкој интелигенцији и приватним кредитним фондовима.
У наставку програма Matthias Roder, Bavarian Consumer Protection Authority, представио је искуства Немачке. Тема је била примена нове Директиве Европске уније о потрошачким кредитима.
Након тога је Juliana Bolzani, Senior Counsel, International Monetary Fund, говорила о правним аспектима развоја новца и плаћања.
Програм је настављен излагањем César Pérez del Valle, Specialist in Conduct Policy and Compliance, Central Bank of Spain. Он је представио тему „White Labelling in Banking and Payments“.
Затим је Christoph Baert, Senior Managing Counsel, Mastercard, представио актуелна кретања у законодавству Европске уније у области платних услуга.
Први део програма употпунио је Mohamed Bardastani, Chief Economist, Visa CEMEA. Његово излагање било је посвећено глобалним економским кретањима из перспективе компаније Visa.
На тај начин су током првог дана представљене различите перспективе. У програму су биле заступљене националне регулаторне институције, међународне финансијске институције и глобални учесници на тржишту платних услуга.
Банке, BigTech и будућност дигиталних новчаника
Први радни дан завршен је панел-дискусијом „When Banks Meet Big Tech – Who Owns the Customer in the Digital Wallet Era?“
Панел је био посвећен односу традиционалног банкарства и великих технолошких компанија. Такође, разматран је положај корисника у условима све веће употребе дигиталних новчаника.
Панелом је модерирао Бојан Терзић из Народне банке Србије. У дискусији су учествовали César Pérez del Valle из Central Bank of Spain, Jutaro Kaneko из Financial Services Agency of Japan и Thaís Dorneles de Figueiredo Pinto из Central Bank of Brazil.
Окупљање представника регулаторних институција из Европе, Азије и Јужне Америке омогућило је непосредну размену искустава.
Поред тога, учесници су могли да упореде различите приступе променама које доноси све снажније присуство технолошких компанија на тржишту финансијских услуга.
Дигитални новчаници, инстант плаћања и отворено банкарство
Други радни дан био је у значајној мери посвећен технологији. Посебна пажња посвећена је променама које дигитализација доноси традиционалном банкарству и платним услугама.
Програм је започео излагањем Jun Cai, Head of Alipay UK, Germany, Switzerland, Austria & CEE. Тема излагања била је „The Power of Digital Wallet“.
Након тога је Thaís Dorneles de Figueiredo Pinto, Financial Sector Specialist, Central Bank of Brazil, представила тему „Brazilian Instant Payment System and Open Banking Services“.
Излагање је било посвећено искуствима Бразила у развоју система инстант плаћања и услуга отвореног банкарства.
Дигитални евро и финтек регулатива
Посебан сегмент другог радног дана био је посвећен будућности европског новца. Истовремено, разматран је регулаторни одговор на развој финтек индустрије.
Бојан Фрас, вицегувернер Хрватске народне банке, говорио је на тему „The Digital Euro: Concept and Evolution“. Представио је концепт и развој дигиталног евра.
Након тога је Aki Corsoni-Husain, Partner, Harneys (London), одржао излагање „Fintech Regulation Across the EU and Beyond, Case Studies on Implementation“.
Излагање је било посвећено финтек регулативи у Европској унији и изван ње. Такође, представљена су искуства у њеној практичној примени.
Платне преваре, вештачка интелигенција и нови ризици
Једна од централних тема другог радног дана односила се на преваре у области плаћања. Посебно су разматрани нови ризици које доноси убрзани развој технологије.
Marco Tagliaferri, Senior Director, Intesa Sanpaolo, одржао је излагање „Payments and Cyberfrauds: the Italian Experience and a Glance at Upcoming Challenges – Cloning and Artificial Intelligence“.
У оквиру излагања представљена су италијанска искуства у области сајбер-превара и обмана у плаћањима. Разматрани су и најчешћи облици ових злоупотреба.
Поред тога, представљена је пракса италијанског тела надлежног за вансудско решавање спорова клијената са банкама.
Посебна пажња посвећена је новим изазовима повезаним са клонирањем и вештачком интелигенцијом.
Ова тематска целина указала је на све израженију повезаност банкарског права, технологије и заштите корисника. Такође, показала је потребу да се стручна расправа о платним услугама развија упоредо са новим облицима ризика у дигиталном окружењу.
Корпоративно управљање у банкама
Завршни тематски блок Конференције био је посвећен корпоративном управљању у банкама.
Varoujan Avedikian, Professor and Managing Partner at Andersen Global, Armenia, одржао је излагање „Corporate Governance in Banks“.
Након тога је Boris Lazić, Barrister (England & Wales), Advocate (Cyprus), представио студију случаја посвећену предмету Waller-Edwards v One Savings Bank и Etridge протоколу.
Стручни програм завршен је панел-дискусијом „Corporate Governance in Banks – Is There Anything Fundamentally New?“
Панелом је модерирао проф. Милош Живковић, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду.
У панелу су учествовали Ana Dominiković из Banca Intesa, Kristina Buha из Републике Србије, Aki Corsoni-Husain из Harneys и Varoujan Avedikian из Andersen Global.
Савремени изазови корпоративног управљања
Говорећи о савременим изазовима корпоративног управљања у банкама, Ana Dominiković, директорка Одељења за контролу усклађености Banca Intesa, указала је на више питања.
Међу њима су балансирање интереса различитих заинтересованих страна и обезбеђивање разноликости и ефикасности одбора.
Такође, разматрано је поступање у сложеном и променљивом регулаторном окружењу. Посебна пажња посвећена је управљању новим ризицима.
Они укључују сајбер-безбедност и вештачку интелигенцију.
Након панел-дискусије уследило је завршно обраћање и формално затварање Конференције.
Београд као место међународног дијалога о банкарском праву
Дводневни програм Конференције повезао је питања која су у средишту савремених промена у финансијском сектору.
Истовремено, представљена су искуства институција и стручњака који тим променама приступају из различитих професионалних улога.
У оквиру истог програма окупљени су представници централних банака и регулаторних институција Србије, Јапана, Шпаније, Бразила и Хрватске.
Поред њих, учествовали су представници Међународног монетарног фонда, глобалних компанија из области платних услуга, банкарског сектора, међународне адвокатуре и академске заједнице.
И сама гувернер Народне банке Србије у уводном обраћању указала је на разноврсност учесника. Такође, истакла је да су били заступљени представници различитих страна релевантних за теме које су разматране.
Упоредни и међународни приступ
Таква структура омогућила је да се актуелна питања банкарског права не посматрају само кроз национални нормативни оквир.
Уместо тога, теме су разматране и у ширем упоредноправном и међународном контексту.
Стручна излагања и панел-дискусије створили су простор за непосредну размену знања и искустава. Поред тога, омогућено је поређење различитих регулаторних решења.
Разговарало се и о правцима у којима се развијају банкарство, платне услуге и њихова регулатива.
Размена знања и професионално повезивање
Истовремено, Конференција је омогућила непосредно повезивање представника домаћег банкарског и правног сектора са иностраним стручњацима и институцијама.
Управо је успостављање контаката једна од вредности оваквих конференција. Гувернер је на њу указала приликом отварања скупа.
Такви контакти могу омогућити трајнију размену знања и искустава.
Одржавањем друге међународне конференције „Банкарско право 2025 – Платне услуге: између дигиталног наковња и регулаторног чекића“, Удружење за банкарско право наставило је да развија међународну димензију својих активности.
Истовремено, Конференција је створила простор у Београду за сусрет домаћих и иностраних стручњака. Омогућена је и размена савремених знања и искустава у области банкарског права.
Разноврсност тема, међународна структура предавача и институција и непосредна размена ставова створили су основу за наставак Конференције.
Такође, створени су услови за даљи развој међународне стручне сарадње Удружења.
Удружење за банкарско право захваљује Народној банци Србије на подршци у реализацији Конференције. Захвалност се упућује и Banca Intesa ad Beograd на спонзорској подршци.
Удружење захваљује и свим предавачима, панелистима, модераторима и учесницима. Својим знањем, искуством и активним учешћем допринели су успешном одржавању друге међународне конференције „Банкарско право 2025“.
Званични говор гувернера може се прочитати на сајту Народне банке Србије, а информације о учешћу представника Banca Intesa и Intesa Sanpaolo на званичном сајту Banca Intesa.
